jamislimzuto

Dobrodošli u komšiluk 2: Stub srama

Posted on: 18/12/2011


Pre nekoliko dana, stanari jednog novobeogradskog ulaza, obavešteni su o održavanju sastanka. Predsednik ulaza je pedantno otkucao teme koje će biti obrađivane i postavio informacije na sve slobodne površine u ulazu. Dan pre sastanka, lično je obilazio sve stanove, kako bi podsetio ukućane na njihove stanarske dužnosti. Zvonio je i meni na vrata. Odlučila sam da ga ignorišem. Greška br.1.
Na sastanku se nisam pojavila, što se nedugo potom ispostavilo kao greška br 2.
Trebalo je da znam da je svako otimanje zaludno. Ovde deluju sile veće od mene.
Vraćajući se sa posla narednog dana, zamišljeno i recimo bezbrižno,ušla sam, kao i obično, u lift. Kad eto. U liftu, ni manje ni više nego Spisak. Imenom i prezimenom, da se vidi ko nije platio održavanje lifta. A nije ga sramota da isti koristi. Čujte i počujte, Pera Perić iz stana br 4, nije platio održavanje lifta u decembru 2010 godine, te sada duguje 234 dinara. A o ovima sa trećeg sprata što duguju 856 dinara, da i ne pričam. Besramnici, bestidnici jedni! Pravi pravcati Stub Srama, blješti, oči izbija. Ko da ga je sam Đavo doneo iz dubina pakla i nalepio na zid lifta. Oko Spiska gorucka vatra a imena su ispisana krvlju. Taj neki trip. Prelećem pogledom Spisak, kad ono, među dužnicima i moj stan. O, neee!! Kakva kaljuga je bačena na moje ime! U kakav glib je uvaljana moja stanarska reputacija!
Otvaraju se vrata od lifta i ja, osramoćeno, spuštene glave, gamižem do stana.
AHA! Mislila si da ćeš se tako lako izvući. Baka. Glavom i bradom. Više glavom.
„Dobar dan“, rekoh ja poluljubazno, otključavajući vrata i zakoračivši nogom preko praga.
„Komšinice, da vas pitam..“
A tako mi je malo falilo, samo još ova jedna noga da je ušla. Moje unutrašnje ja pada u nesvest od nadolazećeg stresa.
„Komšinice“, prilazi baka, „vidim, dugujete za lift“.
„Da, znam, videla sam, obavestila sam vlasnika stana, srediće on to, ne brinite“. Osetila sam da su mi se oči toliko prevrnule da su napravile krug i vratile se na mesto.
„Pa, da vam kažem, ovi pored nas, oni duguju preko 2 ’iljade, a ja sam svoje uredno platila“
Zamišljam bakinu glavu uramljenu u hodniku. Baka stanar meseca. Negde u mraku nekog stana, stariji gospodin čupa preostalu kosu sa glave, pitajući se gde je pogrešio i zašto je ponovo izgubio utrku od proklete babuskere. A, videće ona, istrešće on mrvice na njenu terasu! Osveta se servira hladna!
I dok je baka recitovala Spisak, ko koliko duguje, od kad, redom, ko je ko, odakle ko dolazi i s kim ko živi, ja sam počela da razmišljam o ozbiljnosti situacije. Kako li će odgovorni predsednik kućnog saveta uterati, da izvinete, dug svima? Verujem da ulazom vladaju paralalne, tajne strukture. Jedan po jedan, dužnici nestaju netragom. Poneko se i vrati, praznog pogleda, bled i zauvek promenjen. Kao kada se posle lude žurke probudite u nepoznatom prostoru, sa rektalnim krvarenjem i rupom u sećanju. Tišinu noći remeti samo poneki tužni krik zapomaganja, iz pravca podruma. Neee, platiću, obećavam da ću platiti..kao da odzvanja ulazom. Hmm, ili to baka opet gleda fox crime u sitne sate? Misli me nose još dalje. Šta ako se ja jedne večeri, obrem u podrumu, u mraku, sa nepoznatim osobama čija lica prekrivaju tamne kapuljače. Mrkli mrak na momente narušava svetlost baterijske lampe uperene u moje lice. Ko ste vi, šta hoćete od mene?
„Sada je kasno, nisi platila, a lepo smo te upozorili“, rekao je predsednik saveta, dubokim glasom koji je napravio kako bi zamaskirao svoj inače piskutavi štreberski glasić.
„Čekajte, nije kasno, platiću, samo me pustite..“ odgovorih.
„Ovo će te naučiti pameti, mlada damo, da poštuješ Ulaz. Bacite je u samicu i hranite ribljim glavama, dok se ne pokaje“, uz pobedonosni grohot reče predsednik i dalje izigravajući misterioznog izaslanika pravde.
Stresoh se od pomisli da bi to moglo biti istina. Već se vidim u redu u banci sutra.
Vratih se na baku.
„ Draga bako, hvala vam na ovim informacijama, izrazito su mi potrebne, ajd sada prijatno“, odbrusih od priče zadihanoj babi.
„Ne, čekajte, da vam još nešto kažem“, reče baka, uhvativši me za rame.
Oči kao slot mašina. Samo čekam kad će da odzvoni džek pot i meni ispadne jezik. Nasmejah se od te pomisli. Hmm, baka je moj smeh protumačila kao prijateljski znak. Dođavola!
„Znate, htela sam da vam kažem da vi slobodno možete da pozovete goste kod vas u stan. Čak i do 5 osoba odjednom. Ponekad može neko i da prespava, nije problem nikakav. Da znate, ja vas cenim, i nikada neću reći vlasniku stana da je neko bio, nikada“, značajno reče bakica.
Ok. Smiri se. Dva kokosa, tri kokosa…Osećam da ću proključati i ispariti. Možda bi to bilo rešenje. Ne bi me baba davila, a ni lift ne bih koristila. Hmm…
„Jel? I do 5 osoba. Odjednom? Ma, da li ste sigurni? Ne bih da preteram. Ih, još neko i da prespava, ma ajte molim vas, taman posla..No, hvala vam na dozvoli da u svoj stan pozivam ljude, iskreno vam hvala, ne znam šta bih bez vas. Već neko vreme razmišljam da li je moje da pozivam prijatelje u goste. Beskrajno vam hvala što ste mi razjasnili da je to zapravo vaša briga. Kakvog li olakšanja. Slažete li se da vam dostavim spisak dan ranije, da imate uvid, ko je ušao, ko izašao?“, odgovorih, poslednjim atomima samokontrole.

Hvala Bogu pa baka nije upoznata sa konceptom ironije. Uredno mi se zahvalila i ostavila me na miru.
Ujutru, krenem ja do posla, sretnem predsednika u hodniku.
„Dobro jutro“, kažem.
„Dobro i vama…neplatišo“, promrmlja predsednik.
„Molim?“, okretoh se, „učinilo mi se da ste nešto rekli?“.
„ Volite li ribu, nosim svežu sa pijace?“, upita predsednik zagonentno.
Ok, ovo je već uvrnuto, bolje ja da platim tih 200 kinti, zajebi.

Advertisements

7 reagovanja to "Dobrodošli u komšiluk 2: Stub srama"

Nase naravi, nas mentalitet!

Eh, pa u današnje vreme nema više špijuna kao što je Džejms Bond na primer… Bake iz komšiluka su super tajni agenti nove generacije 🙂 Osnovna vežba im je da javljaju predsedniku zgrade o tome šta stanar unosi u stan, jer ako se unese puna kesa iz prodavnice dok zajednička struja nije plaćena stanar se neće dobro provesti… Svaki prosjak ili kirbi promoter će biti uredno upućen do tog stanara sve dok troškovi ne budu bili izmireni… 🙂

Ja sam svoju drugaricu vec najavila za sredu, da ne bude neprijatnosti 🙂

Izgleda da svako ima svog Iliju Cvorovica.

Ja sam razocaran ovim tekstom, nigde ni reci o lokalnom alkosu (za koga sam siguran da to isto odrzavanje nikada nije platio), hm ili je on pak bakin sin??? A ni o napirlitanoj kozmeticarci ciji svaler sigurno preti predsedniku da ovu ne sme ni da pogleda a kamoli da joj naplati odrzavanje lifta, pa on to placa od svojih para!! 😉

Hehe, pa ovo je samo jedna epizoda, nisu svi akteri aktivni 🙂 I sto je najgore, najvecim delom je ziva istina..

Boga mi sada te i ja osudjuje jer nisi platila za odrazavanje lifta. Stvarno nema smisla 😉

A šta vi mislite?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Kliknite ovde ako želite da vas opterećujem i putem email-a

Pridružite se 104 drugih pratioca

Kategorije

Statistike bloga

  • 44,385 hits
%d bloggers like this: