jamislimzuto

Paranoja u Hurgadi

Posted on: 10/01/2012


Bilo je to vreme odmora. Četiri devojke su otišle u Egipat, tražeći utočište od nagomilanog stresa. Hotel u kome su odsele je namerno izabran, kao najudaljeniji od civilizacije koju je imao da ponudi centar Hurgade. Simpatičan, miran hotel, u sred ničega. Doslovno. I sve je bilo lepo. Dani su prolazili krajnje lenjo, uz puno sunčanja, čitanja lake literature ispod suncobrana od trske i naravno, puno plivanja u toplom egipatskom moru. Inače, da znate, suncobran vas neće zaštititi od napada kake egipatskih galebova. Informacija iz prve ruke. Animatori hotela su već obelodanili simpatije prema četiri nesluteće gošće. Neke simpatije su bile očigledne, neke pak sakrivene iza polurazumljivih komentara na jako lošem engleskom.

Kako zabava u hotelu ima svoja ograničenja, devojke su poželele još. Jedne večeri, poziv za izlazak došao je od glavnog animatora, šefa, mentora i idola svih animatora, izvesnog Adama. U nedostatku muških primeraka, izuzev debelih, belih Nemaca, Veliki učitelj Adam je zaista bio više nego šmeker.
„ Yu are bjutiful woman, come wid me to diner, yu like calamari?“
„ No.“
„Yu are veri sexi, yes?

I kako odbiti ovakvu ponudu. Tri devojke su se odvažile na sledeću avanturu, dok je četvrta odlučila da istu ipak preskoči. Elem, verujući da izlazak u Hurgadi, u vreme Ramadana, ima istu težinu kao izlazak na beogradske splavove u jeku letnje sezone, naše junakinje su obukle svoje kratke suknjice, majčice, štiklice i namazale svoja preplanula lica adekvatnim nijansama šminke. A, kako drugačije. Kako je politika hotela zabranjivala animatorima da budu viđeni u socijalizaciji sa gostima nakon radnog vremena, devojkama je sugerisano da se sa svojim pratiocima nađu ispred susednog hotela. Pune samopouzdanja, neustrašive i nadasve doterane, devojke su prvi put od kada su došle u hotel, istupile iz njegovog zaštitničkog zagrljaja. I nije im se dopalo. Pa napolju je mrak. Pa nema nigde ulične rasvete. Zaboga, pa mi smo u sred pustinje. Zapanjujuće otkriće. No, to ih nije sprečilo da kao na modnoj pisti, krenu put susednog hotela. Prvi nagoveštaj straha oblio ih je kada se, nadomak cilja, iz mrklog mraka pojavila silueta muškarca. Istovremeno, dok je muškarac, na sada već poznatom egipatskom dijalektu engleskog jezika, sugerisao da bi bilo lepo ako bi mu neka od njih pružila seksualno zadovoljstvo.
„Girls, sex?“
„O ,bože“, „ ne okreći se, ne gledaj ga u oči“..
„Girls, sex, please, yes?“
Ako ništa, bar je čovek lepo zamolio.

Pored puta su zastajali kombiji puni lokalaca, koji su dovikivali nešto, verovatno u sličnom kontekstu. Mislim, šta nije u redu, mi se samo šetamo u ponoć, u minićima, usred Ramadana, u Egiptu. U čemu je problem? Kada su se dokopale susednog hotela, odahnule su, misleći da je njihovim strahovima došao kraj. Oo, malo li su one znale. Razumnija od njih je predložila da zaborave sve i vrate se nazad u hotel, ali, avaj, trebalo je ponovo proći pored seksualnog grabljivca iz mraka. Stajale su tako, na parkingu hotela, držeći se jedna za drugu, ukočene od straha, dok su kola prepuna muškaraca prolazila tik uz njih, kao da pokušavaju da ih očešu. I tako, gotovo neprimetno, počela je da ih radi, paranoja u Hurgadi.

To ih nažalost nije sprečilo da uđu u kola svojih prijatelja animatora. Kako su se udobno smestile na zadnjem sedištu, misao da više nikad neće videti svoje najmilije, zalepila im je šamarčinu. Tačnije, samo njima dvema, pošto je treća bezbrižno slušala muziku, oduševljavajući se nepostojećom okolinom i ljubazno čavrljajući sa novostečenim prijateljima. U kolima je treštao najnoviji egipatski rep, a momci su uporno pokušavali da telefonom dobiju nekog. Skamenjene face, jedna od devojaka je pogledala drugu. „ Oni zovu nekog Marka, videla sam na display-u, to je sto posto neki šiptarski trgovac ljudima, sad će da nas preuzme, gotove smo!“. Da, druga se složila, sigurno je tako, ko se još u Egiptu zove Marko. To je sigurno šifra za Mahmuda, zloglasnog trgovca ženama. Ok, pomislile su, situacija je takva kakva je. Realno, imamo još malo vremena, pre nego što postanemo ljubavne sluškinje nekom uvrnutom bogatašu iz Kuvajta, koji se loži na bele žene.
Odjednom, auto staje i nekolicina muškaraca prilazi. Prijatelji animatori izlaze iz auta, ostavljajući devojke same. Samo one i mladi egipatski reperi. „Jel znaš ti ovo da voziš?“ upitala je jedna drugarica ovu drugu. Treća je i dalje slušala muziku. Trenutak istine. Da li preći na prednje sedište, preuzeti kontrolu nad vozilom i uputiti se put nepoznatnog, u cilju izbegavanja zle kobi? Ili pasivno sedeti na zadnjem, nadajući se najboljem. Srce im je histerično kucalo u ritmu glu-pa-če. U tom momentu, obe su pljuvale po svim svojim akademskim postignućima, pitajući se kako su sa ovakvim mozgom uopšte uspevale da se obuku ujutru, a kamoli da završe neke škole. Prijatelji animatori su se okupili iza auta, otvorili gepek i nešto se domunđavali. „Ok, ako odatle izvade moldavke, to je to!“. Odjednom, momci su otvorili sva vrata na autu i počeli da ih oblepljuju tamnom folijom. Iako su znale da to čak ni u filmovima ne pali, pripremale su se da obećaju da nikom ništa neće reći, u zamenu za oslobađanje. Držeći se grčevito za poslednje zrno razuma, jedna od njih je zainteresovano upitala za razlog postavljanja tamne folije na automobil.
„ Pikoz we dont wont pepl look as“, dobila je odgovor, koju ju je uverio da je njen život, kakav je do sada vodila, završen.
Ah, sudbino, gorka li si. Prokleto da je njeno vitko, na oko lepo telo. Njena lepota je njen najveći teret. Sigurno će biti popularna u krugovima istočnjačkih bogataša. Moraće da se poda trostrukom sumo šampionu sa pišom kao kikiriki. Ah, kada je već tako, dobro je da je talenat za jezike. Potrudiće se da nauči po koju reč, pa će, nada se, vremenom osvojiti simpatije nekog veleposednika. Postaće njegova omiljena milosnica. On će je uzeti pod svoje, instalirati u svoju palatu i živeće manje jadno do kraja svog života. Možda ipak ima nade za nju. Pa nije njena čaša džabe uvek bila polu puna.
Za to vreme, treća je i dalje slušala muziku, iščuđavajući se izbezumljenim facama svojih saputnica.

Momci su se vratili u kola i nakon nekoliko minuta vožnje kroz polje nezavršenih egipatskih udžerica, osvanula je civilizacija. O, nado, ti si naš održala. Družina je izašla iz auta i uputila se put popularnog kafića. Alkohol su dočekale kao otrežnjenje od pretrpljene traume. Umišljene traume. To veče je bilo sasvim prijatno. Devojke su vraćene u hotel, bezbedno. I pozvane da sutra ponove izlazak. Već tada je bilo evidentno da će sutra patiti od kolektivne glavobolje. A, koja je fora sa folijom, pitate se?
„Maj kar, maj stajl“, odgovori Svemogući Adam na svom wannabe italijanskom engleskom.
Pa, ništa, lik je jednostavno egipatski mangup, koji voli da vozi bela kola sa crnim staklima. Ne toliko trgovac ženama, koliko obična seljačina. Lepo je to znati. Mada, posle bitke, svi su generali.

Advertisements

5 reagovanja to "Paranoja u Hurgadi"

Bio u hurgadi, izuzev jeftine hrane i pica, i toplog mora ni jedna pozitivna stvar.

Dosadnije ljude u zivotu nisam video. Na svaki jebeni korak ti prilaze, za svaku stvar koju hoces da kupis moras da se cenkas,

Hahahhahahahah carski iako znam da je ovo IZMISLJENA prica ne mogu se nacuditi nerazmisljanju nasih akademki, ali dobro ovaj put su imale srece, a sledeci put…mislim da ga nece biti, ni njega ni hurgade, ni egipta…. 😀

Uh, ovo je bilo baš napeto…

glupace bio sam pet puta tamo

A šta vi mislite?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Kliknite ovde ako želite da vas opterećujem i putem email-a

Pridružite se 104 drugih pratioca

Kategorije

Statistike bloga

  • 44,385 hits
%d bloggers like this: