jamislimzuto

Istanbul izaziva: Parola-snađi se

Posted on: 07/02/2012


Jutro nakon prve večeri provedene pod mećavom. Neadekvatna obuća i vreme provedeno napolju, uzele su svoj danak. Jedna od koleginica, pala je u postelju, tačnije, nije ni ustala iz iste.

„Jovanka, bolesna sam, oću dumrem, prinesi mi leka i vode.“

„Hoću Ivanka, samo da skoknem do apoteke da ih pazarim.“

I tako je Jovanka pošla na misiju spasavanja svoje koleginice. Bilo je potrebno najpre razmeniti novac, a zatim pronaći najbližu apoteku i kupiti lek protiv nadolazeće prehlade. To ne bi trebalo da bude toliko teško, pomislila je Jovanka, dok se spremala da istupi na istanbulsku vremensku katastrofu.

Samo izađi na glavnu ulicu i prva menjačnica je sigurno odmah iza ugla, tešila se Jovanka. O, kako je ovo sve uzbudljivo, smešila se ona, biti sama u Istanbulu, na mećavi, u junačkoj potrazi. Kakva sam heroina, razmišljala je Jovanka.

Napolju je duvao hladan vetar, pravo u lice, sneg je padao danima, čineči hodanje po trotoaru skoro nemogućim. Sve u svemu, može se reći da su vremenski uslovi bili malčice nepovoljni.
Izašla je na glavnu ulicu. Hmm, krenuće levo, po uputstvima hotelskog osoblja. Trebalo bi da za par minuta naleti na ogroman tržni centar, gde joj je obećano da će biti menjačnica i apoteka u izobilju.

Nakon 15 minuta hoda, shvatila je da se to neće dogoditi. Turci su prilično šturi u davanju vremenskih odrednica. Sve je na 5 minuta. Čovek bi pomislio da je Istanbul seoce.

Shvativši da menjačnice nema na vidiku, odlučila je da se vrati nazad ka hotelu. Usput je videla Western Union. U,super, možda će tamo moći da promeni pare.

Ušla je unutra. Dve šalterske službenice i radnik obezbeđenja gledaju u nju. Prišla je jednoj od njih i upitala je da li govori engleski. Dobila je odgovor na turskom, koji je uspela da protumači kao „Ja ne, ali evo koleginica na šalteru do, možda zna“. Dotična koleginica je na telefonu, ima važne razgovore. Ok, sačekaće, nije frka.
Nakon nekoliko minuta, koleginica šalteruša je spustila slušalicu.
„Excuse me, do YOU speak english?“

„O, no, no.“ Pobogu, kakvo pitanje.

Videvši da nema mnogo izbora, Jovanka je počela da objašnjava na majmunskom.
„Uga buga, euro, buga buga u-u, lira“, mlatarajući novčanicom od 50 eura u ritmu napred nazad, ne bi li bistrica sa one strane shvatila da želi da razmeni novac.
Ahaaaaa.Prosvetljenje.
„Ahmed, #%(#/%($jaškabašgurbarjak“ doviknula je kolegi iz obezbeđenja, koji je pohitao ka ostalim kancelarijama.
Odlično, sigurno je čovek otišao po nekog ko govori jezik i sad će joj zameniti novac i sve će biti ok.
Malo li je ona znala da je zapravo gospođa izrekla sledeće:

„ Ahmede, de idi trkni mi po onaj sendvić sa ćuretinom, mrtva sam gladna“.

I tako je sirota Jovanka stajala još nekih par minuta, a zatim odlučila da ode. Kakav poraz.

Nastavila je dalje. Ubrzo, naišla je na banku. Ušla je unutra, ogoljena od svakog samopouzdanja. I, opet isto, niko ne govori engleski, uga buga, euro, uga buga ,lire, i začudo, možeeeee. Dođe žena, zameni joj novce, hvala lepo prijatno, doviđenja. Misija obavljena. Pa, bar jedan deo. Sad, u potragu za apotekom, koja je sigurno odmah iza ugla.

Nakon nekog vremena, Jovanka je izgubila svaku nadu. Nema apoteke, ni za lek. Kako da izađe nejakoj Ivanki pred oči?
Aha, eno, videla je natpis Poliklinika. Hmm, nije baš apoteka, ali možda ljudi znaju nešto. Ulazi unutra. Mlada Turkinja slaže svoju maramu i gleda je zbunjeno. Engleski naravno ne zna.

„Pharmacy, pharmacy, uhga, buga?“

Ništa. Do vraga. Srećom tu se nađoše neke dve gospođe, koje znadoše jezik. Ima apoteka tu blizu, sad će mlada Turkinja da te odvede. Ona zapravo tamo i radi. Ne daj Bože da zna univerzalnu reč za apoteku. To bi bio previše.

I, tako, kroz mećavu hodaše Jovanka i njena nova prijateljica, Turkinja. Stigli su u apoteku. Odlično, još malo pa gotovo.
„Hi, anyone, english, yes?“

Odmahivanje glavom. Ma da li je moguće?

A, sada, moja Jovanka, evo ti najveći izazov. Objasni sad ljudima da hoćeš lek za prehlađenu koleginicu, koristeći samo ruke i noge. Počnimo.

„Kjha, khaa, grlo, uga buga, nos, auu auuu, boli , glava?“
Neverica.

„Uga buga grip?“

„ U-u, nose full“, oponašajući duvanje nosa. Nadala se da u apoteci ne postoje kamere.

Od daljeg sramoćenja, sirotu Jovanku spasila je ljubazna gospođa koja je znala engleski.
Prošlo je dosta vremena od kada je Ivanku ostavila u postelji. Da li je suviše zakasnila? Dok je ulazila u sobu, razna pitanja motala su joj se po glavi.

„Ivanka, na ti lek“, pobedonosno je izgovorila Jovanka.

„Šta si mi uzela?“, upita Ivanka.

„ Ne znam, ali ako dobiješ dvodnevnu erekciju, nemoj na mene da skačeš“..

Advertisements

4 reagovanja to "Istanbul izaziva: Parola-snađi se"

🙂 Muke su to, kada si u tudjini a ne znas jezik! Sto bi rekao moj kum – sve me, bre, boli, i ruke i noge dok se dogovorimo sta hocu!

Mudro zbori tvoj kum 🙂 Cudo jedno, turisticki grad, a oni, ni da beknu. Osim na pijaci, ti znaju sve jezike sveta, samo da ti uvale nesto 🙂

Hehhehehehehehehehhehehehehehhe sjajno uga buga opet neiskustvo :))))). A divni su ljudi turci, samo dok ti ne prodaju nesto, sto jovanka kaze uvale 🙂

Divan grad Istanbul, ali sto se jezika tice,Engleski im bas nije popularan. Da nisam isla u posetu drugarici, verovatno bih imala iste avanture kao Jovanka. 🙂

A šta vi mislite?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Kliknite ovde ako želite da vas opterećujem i putem email-a

Pridružite se 103 drugih pratioca

Kategorije

Statistike bloga

  • 43,486 hits
%d bloggers like this: