jamislimzuto

Ružičasti slon je napustio zgradu

Posted on: 12/12/2012


Dragi moji,

Dozvolite mi da se predstavim. Ja sam vaš ružičasti slon. Tako je, bravo bravo, onaj iz crtanog, potpuno ste u pravu. Samo nisam nilski konji, ne nosim tutu i ne igram balet.I mrzim kad me mešaju sa tom debelom kravom.
Ja sam vaš nevidljivi prijatelj koji vas prati kroz sve potpuno jasne, racionalne, razrešene i pre svega iskrene situacije u životu. Nimalo nisam ironičan.Tu sam da vas podržim kada donosite teške odluke i uspešno se nosite sa bremenom koje vam nameće život.
Ja sam onaj koji bleji u prostoriji dok vi očijukate sa bivšim, o vremenu, poslu i svim zajedničkim prijateljima, ignorišući činjenicu da je vaša emotivna veza jednostrano amputirana pre nekog vremena. I tako, dok vi gubite vreme ljuljuškajući se na oblacima poricanja, ja sam uvalio svoju vrećastu zadnjicu između vas, guram vas guzovima naizmenično u nadi da će me neko primetiti. Nosim monokl, šešir i govorim britanskim akcentom, čisto da bi cela priča dobila na drami.
„Excuse me Sir, would you be so kind and pass me the cookies, I’m feeling rather peckish” . Ništa, ne bi me konstatovali ni da vozim mini bicikl i žongliram pomorandžama u crvenim tangama.
Najviše bih voleo da mogu da ugalopiram u prostoriju i teatralno odradim špagu, razvlačeći svojim debelim kratkim ručicama natpis OSTAVLJENI STE. NASTAVITE DALJE!
Ajde, deder, glavu gore, nijedna istina ne boli više od špage.

Ih, koliko sam se puta u negližeu valjao po krevetu, sa parom koji nema sex osim za rođendan i praznike. Nju boli glava a on je mnogo nervozan zbog posla. Zapravo, njen žbun šiša novi mladi baštovan, a njegova sekretarica..pa recimo da duva više od rođendanskih svećica. Eto, a znam baš da se doteram za te situacije, u nadi da će neko obratiti pažnju na mene.  Kad se osećam posebno nevaljalo, navučem i one čarape na haltere, što nije nimalo lako sa ovim butinama. No,uzalud, niko mene ništa ne pita. Nema druge baze i nežne reči za mene. I ja sam živo biće! Ok, zapravo nisam, ali nije sad to ni  bitno.

U poslednje vreme posebno aktuelno, volim da se družim sa zaljubljenima. Najviše sa onima kod kojih jedna od strana nekako uvek propusti da pomene da svaki put kad izlazi iz kuće, mora da sa noge otrese sitno dete koje viče: Nemooj, baboo, nemooooj!
U tim slučajevima, dok golupčići uživaju u romantičnoj večeri, ja volim da se uobličim u džinovsku burmu, kotrljam oko stola, gazeći po stazi napravljenoj od  izvoda iz matične knjige venčanih. Kraljica drame sam, šta ću.
E, kad smo kod kraljica, volim i one situacije u kojima on odlazi na vikend sa svojim “prijateljem”, da lovi zečeve ili se bavi nekom drugog muževnom aktivnošću. Malo li gospođa zna, dok ispraća supruga na vratima, da on živ nije dok ne stigne na tretman mezoterapije radiotalasima i kompletan pedikir. Za to vreme, ja sam nabijen u ormar, čučim vezan lancima i zapušenih usta, u stilu  David Carradine-a, između gospođinih kostima od pliša i njegovih fenomenalnih kaputa. U pozadini se čuje improvizovana stara pesma.. „Iz ormara,dva putića..vode na dve straneeee“
Ili na primer, kad treba nekima objasniti da nisu baš neki prizor za zdrave oči. Okeeeej, da probamo ovako, Društvo bibliotekara šmokljana sa lošom dentalnom higijenom je zvalo i tražilo svoj izgled nazad! Dođe mi da ih zagrlim i kažem sledeće: “Vidi, jednom davno, na tvom licu se vodila borba sa Ružnim. I Ružno je pobedilo. Ajmo sada da zagrejemo stolicu, budemo pametni, i pecamo ljude na karakter. Ili da postanemo prljavo, odvratno, jezivo bogati. I to će upaliti.” Realno, ili moj mudri savet, ili da idu u hipstere.

Elem, da se vratimo na mene, ako smo ikad i odlazili. Ne mogu više, vi ljudi ste postali previše dosadni. Toliko ste dosadni da imam utisak da je svetom eksplodirala Dosadna Bomba , pokupila svoje parčiće, ponovo se namontirala i eksplodirala opet.

Ne mogu više da se trudim da rešavam vaše probleme. Osećam se necenjeno i nevoljeno.  Od sada se snalazite sami. Živite u svojim iluzijama, izgovorima, kompleksima i lažima. Ja idem na odmor. Odoh na Šri Lanku, kod svojih, da me tamo jašu srećni turisti. Dižem svoja kopita, ili kako se već zove ovo što imam, od vas.
Što bi rekli u jednom od naših filmskih ostvarenja:
Ja sada idem, a vi se svi je#ite!

Svako dobro!

Srdačno
Vaš ružičasti slon

slon

Advertisements

1 Response to "Ružičasti slon je napustio zgradu"

Dragi ružičasti slonU,

Drago mi je što si se vratio iz Šri Lanke. Aj’ sada plajvaz u ruke… Dosta je bilo lagodnog života, jahanja i šenlučenja 😉

A šta vi mislite?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Kliknite ovde ako želite da vas opterećujem i putem email-a

Pridružite se 103 drugih pratioca

Kategorije

Statistike bloga

  • 43,486 hits
%d bloggers like this: