jamislimzuto

Pre nekog vremena, komšije Francuz, Nemac i Benelukšanin dođoše na ideju da, umesto da se svađaju oko toga gde je čija međa, otvore sebi jednu kafanu. To će biti samo njihova kafana, gde će oni da idu da se druže, opuštaju, popij po koju, a i malo se porazgovaraju ako ima potrebe. I tako bi. Otvori se kafana. U početku je bila skromna, nije se pilo bog zna kakvo piće, ali je bilo prijatno tamo otići i provesti kvalitetno vreme sa komšilukom.

Kako je vreme odmicalo, izbi kafanica na dobar glas. Uskoro, na listu gostiju dopadoše i Britanac, Italijan i još poneki. Ee, to su bila zlatna vremena. Pilo se, pušilo, ćaskalo. Doduše, bilo je tu sve više nekih pravila. Ipak je morao da se zna neki red. To je sve Nemac zakuvao, on čovek voli da su stvari pod konac. Uskoro, cenjeni članovi kafane, odluče da naprave posebne kupone, kojima će se plaćati pića. Čisto da olakšaju. A i da se osećaju posebno.

Vreme je prolazilo, a kafana je cvetala. Ulagalo se u nameštaj, muzikicu, postavili se novi itisoni. Komšije su se sjajno slagale, častile se najskupljim pićima, diskutovale o seoskim poslovima..
I tako, malo po malo, kafana postade najpopularnije mesto u kraju. Svi su želeli da uđu. Al, avaj, nije to bilo baš tako lako. Pa, nisu članovi ludi, znaju oni šta imaju i neće baš tek tako da dele sa svakim. Al, ajde, usled dobrih komšijskih odnosa, primali su tu i tamo neke uglednije seljake. Ajd, nije zgoreg da se motaju tu. A i počeli su gosti da uslovljavaju. Ući će lokalni veleposednik, al da uđe i njegov malo sporiji komšija. Ne ide mu baš nešto u poslednje vreme, al Bog zna da se trudi, a i dobar je čovek, ‘oće da radi, pa što da ne uđe i on. I tako bi.

Što je više gostiju bilo, to se teže red održavao. Novajlije su počele mnogo da pametuju. Te ne odgovara im klima, te duva im, te sve skupo… Nisu više mogli da se dogovore ni oko toga da li će dvoslojni ili troslojni toalet papir.

Iako su se stvari komplikovale, kafana je i dalje bila popularna, jedina takva u kraju. Ako nisi drug član, drugi seljani nisu hteli ni da te pogledaju.
I tako jednom, čuje mladi Milovan da bi bilo dobro da i on stane u red da uđe. Reč je na ulici da su tamo najbolje cice, a mladom Milovanu je dogorelo. I pospremi se on tako, obuče najbolje odelo i uputi se put kafane. Kad ono na ulazu, sretne on neke lokalce, čekaju i oni. Auu, koliki red.. Kad eto odjednom, pustiše komšiju Hrvoja. Eno ga, odvedoše ga u predvorje i sad ga pretresaju. Prvo da izvadi sve iz džepova. Da li ima ličnu kartu, jel nešto nekad ukrao, ako jeste, od koga, da ide odma’ da vrati. Koja je krvna grupa, da li je poneo uzorak stolice i ako može koštana srž, za evidenciju?

Milovanu svanulo. Ako može Hrvoje, može i on.

A u kafani pravo ludilo. Peva Mile Kitić. Sledeća nastupa Ceca. U njeno ime, cela kafana dobija sveže pecivo. Nemac, Francuz i Benelukšanin sede u najboljem separeu, krste se šta su napravili. Slovenac se naljoskao u ćošku i naglas se priseća kako je dobro bilo za vreme Tita. Britanac stoji za šankom, pije čaj i prezrivo gleda ostale. Ciga Miga se nekako provukao, na zadnja vrata i eno ga, pere čaše. Kinta nije loša, a uskoro planira da dovede i ženu i decu. Bog da ga vidi. Grk se napio i dere se. Dva puta je upozoren i sada ga vode napolje. Italijan i Španac đuskaju. Rodjaci Estonac, Letonac i Litvanac stoje po strani, zbunjeni, čekaju da im neko objasni kako su oni tu uopšte dospeli. Rumun i Bugarin su upali preko veze i sad se pleze nesrećnicima na ulazu.

Izgleda da Hrvoje ulazi. Milovane, spremi se, ti si sledeći.Samo hrabro, svi na tebe čekaju. Uđi unutra i gledaj da im uvališ svoje pragnjiće i tovar maline.

A eno ga, iza Milovana, stoji Sulejman Moderni. Nekada je sve ovo bilo ćaćino. I biće opet, samo da ga puste unutra.