jamislimzuto

U životu svake mlade žene, dođe trenutak kada poželi da se skrasi, osnuje porodicu, dobije potomstvo. Bojim se da je taj trenutak došao i za mene. Imam 3 banke i smatram da sam odradila dobar deo onoga što ljudi nazivaju mladošću. Izlazila, nalivala se alkoholom, zabavljala se sa momcima. Nažalost, uglavnom upravo tim redosledom. E, sad oću da se udam. Dosta mi je svega. Htela bih da me neko udomi.

Kažu da ako nešto stvarno želiš, treba Vasioni da uputiš konkretan zahtev i to će ti se ostvariti. Evo, ja sam krajnje konkretna. Hoću da se udam za rođaka kralja Tonge. On čovek ima ostrvo. Tako da, svi vi domaći i regionalni tajkuni, lepotani, šmekeri i šarmeri, možete samo da mu se sagnete. On čovek bre ima ostrvo.

Ja sam razvila plan. On je čovek sa Tonge, jeste kraljevskog porekla, ali je skroman i relativno primitivan. Sve moje kriterijume ispunjava. Nije mnogo odvratan, ima nekretninu, nije mnogo glup i ima zemljoradničku šaku. Dosta. Pošto sam ja bela žena, on će mene mnogo voleti. I ja ću znati to da cenim. Učiću ga da čita i piše. Pokušaću da ga naučim da je kanibalizam veliki no no. Dok to ne savlada, verovatno je da neću pozivati rodbinu u posetu. Bar ne onu koju volim.

Ostaviću svoj život ovde, posao, dosadnu svakodnevnicu, primitivizam i otići ću na svoje ostrvo. Tamo je bar sve jasno. Nema buke, nema dreke, nema stresa, nema kirije, računa, saobraćaja. Tamo ima samo moj kraljevski suprug, talasi i sunce. Da, umalo da zaboravim. Pored toga što bi se usrećila u smislu nekretnine, ja bih istovremeno postala i princeza. Ha, majka i služba za katastar bi bili tako ponosni na mene.
Izrađala bi mu nekoliko braonkaste dečice, neka ih, nek se gologuzi valjaju po tongoanskom pesku i uče da love ribu.

Nemojte da mislite da bih ja tamo bila neka nadobudna belkinja sa ostrva zvanog Evropa. Ni slučajno. Ja bih činila svog čoveka srećnim. Čistila bih to ostrvo, postarala bih se da je pesak na plaži uvek poravnan, nije problem, jurila bih kokoške, ili tongoanski ekvivalent, pravila supu. Brinula bih se o njegovoj kiki. Da, napisala sam kiki. Svakodnevno bih je popravljala, nizala bih na nju najnovije ukrase napravljene od kostiju o čijem poreklu neću želeti da znam. Šetala bih se u toplesu svojim kraljevskim posedom, kupala se u kokosovom mleku. Nema telefona, nema interneta, nema finansijske krize. Nikada više ne bih morala da razmišljam da li ću imati ’leba da jedem. Realno, jednostavno bih izašla iz svoje blatno-trskaste palate i nabrala par banana ili šta god mi padne pod ruku.

Ako, i samo ako mi moj budući suprug dozvoli, bavila bih se poslom, kako bih zadovoljila svoj alavi preduzetnički duh. Ideja je već tu.

„Doživite lepotu i surovost tongoanske prirode, pridružite se mnogima u jedinstvenoj avanturi! Preživite Tongu! ( organizator ne snosi odgovornost za eventualni nepovratak , ili delimični povratak gosta)„

Kako bismo stvari začinili, a i zaradili koju paricu više, napravila bih nešto i za lokalce. Evo kako.

„Vratite se svojim korenima, probudite zver u sebi! Pridružite se lovu na belog čoveka“.

Ta dva bih iskombinovala, pa eto, multinacionalna zabava, povezivanje dve kulture, kako god.
Onda, imamo tu i nešto klasičnije varijante, tipa Rent-a-ostrvo, Tonga time share, i sl. Ako bismo privukli turiste, u jedan deo ostrva, ja bih tu napravila i svoj štand na plaži , sa japankama koje bih sama pravila. Zvala bih ih Jovanke.

„ Specijalna ponuda, ko kupi jedan par Jovanki, dobija drugi gratis, požurite, samo danas, još malo pa nestalo“

Ma, život bi mi bio bajka.
Ništa, svi elementi su tu, samo još treba gospodina da uverim da je to ono što je oduvek želeo te da je zapravo sve ovo njegova ideja. Pre toga bi valjalo da ga upoznam. Ma, sve se to da organizovati.

Mislim da je ovo totalno realno i izvodljivo. Idem da se bacim na implementaciju. A svi oni koji su protiv i koji žele da osujete moj mudri plan, pa, šta da kažem, mogu da me poljube u moju uskoro kraljevsku guzicu!